Piše Ana Pavlović
Kao i većina dolazim individualno i kreće vožnja utabanom i dobro organizovanom Vivaldi rutom, ali van meni poznatih šina. I ako sam posećivala Mokru Goru turistički, isto to mesto ali neverovatno drugačije. Energija prisutnih vibrira pozitivno na svakom koraku.
Neposredno, izazovno, a opet udobno.
Kvalitetan sadržaj, i ljudi koji stvarno srcem tu dele iskustva.
Zasigurno liči na košnicu gde sve vrvi od pčela, ali se tačno zna organizacija i kako od srede do petka proizvesti ukus zadovoljstva sladak kao med.