Bilo je to s' jeseni 2023.

Kao ni sada za Vivaldi, kartu za Mokrogorsku nisam imao, pa je priča jedna od onih sa margina događaja.

Dolikuje mi da kao mlad čovek (31 M) tražim prilike i ovo je priča o jednoj koju sam ostavio.

Kao dete voleo sam da se opasujem čime stignem i igram se policajca. Neko proviđenje učinilo je da 17god kasnije napustim školovanje na 4. godini medicinskog fakulteta i upustim se u preduzetničke vode u, pogađate, proizvodnji odevnih kaiševa.

Na margini te jeseni mogao si bežično puniti telefon energijom mladih, žednih, pokrenutih ljudi kakva je i moja sestra polaznik MŠM i njen drug Jovan za koga volim da kažem da je poluga koja mi je dala snagu da se danas kroz ovu priču vama obratim.

Sedeli smo dakle u društvu u restoranu i nakon upoznavanja dohvatili smo se teme kvaliteta. Igora je zanimalo kako kroz svoj modni biznis da istakne alternativni nivo kvaliteta*.

U društvu je bila i Isidora koja mi se odavno strašno dopadala. "Kakve vene imaju narkomani?" Pitao sam glasno. "Da čujemo" reče Igor. "Naduvene" "I kakve to veze ima sa majicama?" već sam video prezir u Isidorinim očima. Igorove oči su zacaklile "Nikakve, ali je dobar vic" rekao je. E upravo to" izjavio sam doslovno rizikujući da izgledam kao krompir pržen u ulju pa nadeven urmama.

Eto, ovako sam 2023. ostavio svaku šansu da se dopadnem Isidori.

*jasno mu je bilo šta je jednodimenzionalni element kvaliteta a šta obavezni element, da bih mu objasnio atraktivni ispričao sam mu vic.