Gde vidiš sebe za pet godina?

Kada su me na početku moje karijere upitali “Gde vidiš sebe za 5 godina”, Mokra Gora mi nije bila ni na kraj pameti. Prvi put sam prisustvovala Vivaldi Forumu u decembru prošle godine. Sedamo u kola, rano ujutru, još uvek nerazbuđeni i umotani u jakne, za sobom ostavljamo sivilo Beograda i krećemo na put. Drveni krovovi sa jedva primetnim snežnim pokrivačem počinju da se naziru iza brda i konačno - tu smo! Krupne pahulje nas zasipaju dok koračamo ka info pultu na kojem ćemo se prijaviti, i sećam se kako mi se sve činilo nestvarno kao da sam na tren uskočila u neku bajku. Smestila sam se u separe u uglu kafića Prokleta avlija, koji će u naredna tri dana biti moja kancelarija, zaboli smo zastavu - to je naše mesto. Dok se grejem uz kafu, po prvi put posmatram ljude koji polako ispunjavaju kafić. Poslovni ljudi, ozbiljni, koji se naizgled poznaju od ranije učtivo prilaze jedni drugima i vode neke razgovore koje nosi žamor i ne razaznaju se reči.

Spuštam se u salu, i osećam napetost i uzbuđenje u grudima, kao pred nastup. Sedam na stolicu i promatram scenu, ljude oko sebe i upijam energiju. Govornik za govornikom, od fantastičnog profesora Begovića, čija nam je meritokratija zagolicala moždane vijuge do inspirativnog Late night talk-a Generacije Z koja je na pomen godišnjeg prometa ostavila razjapljene vilice svih prisutnih koji su na momenat činilo se preispitivali njihov kredibilitet na sceni. Pogled mi leti preko agende i pregršt radionica - prepuštajući se srcu, otišla sam u Ćorkan na degustaciju vina. Pored pažljivog praćenja vođene degustacije, dok mi je preko nepca prelazila rapsodija različitih ukusa i aroma, sumirala sam utiske govornika sa novim poznanicima. Upijala sam svaku reč, misao i ideju koja je bila razmenjena. Kako smo u svakodnevici okruženi manje-više istim ljudima, nisam mogla da sakrijem svoje oduševljenje ljudima koji su se nalazili oko mene. Svako sa različitom pričom i iskustvom, koje inspirišu i teraju da izađemo iz naše svakodnevne rutine, preplavljujući glavu inovativnim idejama.

I sada, dok sve ovo pišem, shvatam da ne mogu da prenesem ni jedan procenat doživljaja, energije i ljudi - to je nešto što mora da se doživi i oseti.

Vivaldi Forum - Mesto gde počinju promene i shvatih da se najveća desila u meni.