Piše Katarina Stanisavljević
Vivaldi je, čini mi se, svima ušao u ući i dušu s Četiri godišnja doba. Za nas školarce, obične smrtnike je to bio čičica iz nekog drugog sveta koga nam je nastavnik muzičkog vaspitanja predstavljao slušanjem ploče. ah, davna vremena 70-tih godina 'starog veka'. S 'novim vekom' u našu svakodnevicu ušao je i internet sa svim čudima, pa i sa muzičkim kanalima. Igrom slučaja, slušala sam Vivaldija kad peva Jaruski. Kristalni glas, šarmantan lik mladića pleni masu pesmom Vedro con mio diletto. Jednom sam slučajno poslušala i Jakuba Jozefa Orlinskog dok je pevao istu pesmu. njegov glas nije kristalan, alije prožet emocijom. Zainteresovalo me je šta to peva tako uzvišeno. Pronašla sam i tekst pesme: duša moje duše. Ljubavna pesma. Opera. Ko je do srži prožet ljubavlju? Tražila i saznala ružnu istoriju našeg ljudskog roda. Jedan od najružnijih likova istorije pevao je svojoj dragani. Ljubav prema ženskom, ali sasvim drugačija od ljubavi kako je interpretira Ivo Andrić u liku Alije Đerzeleza. Dva krvnika, a tako različita! Za Aliju sam se nekad iznenadila da jedan sirovina ima potrebe za ljubavlju. Potom je došao drugi da to potvrdi i to u ostvarenoj ljubavi. ZA Aliju možd ai nije čudno da je bio toliko blizak zveri kad nije doživeo ispunjenje osnovne potrebe svih živih bića: Da voli i da bude voljen. Da mu bude uzvraćena lljubav. U Vivaldijevoj operi Il Gustino ova ljubav Anastasija, vizantijskog velikodostojnika je veličanstvena. Vivaldi je sve svoje umeće dao u ovu ariju punu osećanja. U prvoj varijaciji je ispričan motiv. U svakoj sledećoj varijaciji, a ima ih četiri, emocije jačaju. ČUje se plač muškarca, preklinjanje, proživanje celog bića. I Sve to baršunastim glasom JAkuba JOzefa Orlinskog koji to tumači sav predan osećanju. Potom tu je u njegovoj interpretaciji i druga arija Sento in seno je prožeta osećanjem u kojoj lik svoje suze poredi sa rominjanjem kiše. Da lijepemsa tužna? Nekako izbija kroz tu tugu zrak optimizma. Meni je najbliže tumačenje opet JAkuba JOzefa ORlinskog. Vivaldi nam je ranije približavan kao kompozitor izrazito intrumentalne muzike i to posebno za gudače. Ja sama učim da sviram violinu. Taj mi insturment najviše odgovara jer na levo uvo dobro čujem visoke tonove i oni mi miluju dušu. Na desnom nema ništa. Kad sam čitala da je Vivaldi angažovao devojčice i devojke koje nisu bile u društvu poebno perspektivne, oduševilo me je to što su mogle da sviraju te divne emocije. Dao im je smisao životu. Komponovao je mnogo, ali mi, slušaoci tek sad otkrivamo svet 18. veka, svet kada je čovek svirao drugom čoveku direktno u istom prostoru. NAdam se da ću moći čuti Vivaldijevu muziku direktno na vašem koncertu. Nadam se da ću u živoj muzici otkriti novu dimenziju koju niinternet ne ože da nam priušti. Volela bih da u svom kratkom životu uspem da odsviram neku njegovu kompoziciju, neki koncert i sama, a dotle da uživam u izvođenju onih koji su te stepenice prošli. Nadam se. Bila bih vamzahvalna za taj doživljaj.
Ova priča je izabrana u TOP 3 priče nagradnog konkursa "Imaš priču sa Vivaldi foruma?"